Strah od obezbeđenja

Da li je javnost upoznata sa stvarnim stanjem načina organizovanja obezbeđenja mesta za zabavu mladih (klubovi, splavovi, diskoteke...) i da li se ti poslovi poveravaju firmama registrovanim za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili “nekom drugom”?
 
Piše: Ivana Jeremić, svet-bezbednosti.rs
 
Proteklog vikenda noćni život Beograda na nekoliko sati bio je potpuno zaustavljen kada je žandarmerija krenula u akciju provere službenika obezbeđenja. Ovom prilikom uhapšeno je 13 službenika obezbeđenja, a najavljeno je da će ove akcije biti nastavljene u narednom periodu. 
Kako su naveli u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), cilj je rešavanje problema “divljih” službenika obezbeđenja koji su prethodnih godina neretko učestvovali u incidentima od kojih su neki imali i smrtni ishod. 
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), svestan značaja sektora čiji radnici nose vatreno oružje i bave se osetljivim poslovima poput obezbeđivanja javnih institucija, banaka, noćnih klubova i splavova, godinama izveštava o njegovim problemima.
 
Bezbednost noćnog života
 
Privatno obezbeđenje klubova i splavova od posebnog je značaja s obzirom na to da se u javnosti o obezbeđenju ovakvih objekata najčešće govori u negativnom kontekstu, nakon brojnih incidenata koji su obeležili prethodnih 10 godina. 
CINS je u okviru istraživanja o napadima privatnog obezbeđenja na građane objavio on-line bazu podataka “Strah od obezbeđenja” koja sadrži podatke o napadima na građane u periodu od 2003. do 2014. godine. Do septembra prošle godine, novinari CINS-a uspeli su da potvrde više od 80 slučajeva kada su “službenici obezbeđenja” prekoračili svoja ovlašćenja.
Baza podataka sastoji se iz opisa svakog pojedinačnog slučaja, uz mapu Srbije sa označenim lokacijama incidenata. Korisnici je mogu pretraživati po gradu, lokaciji i godini napada, tipu nanesenih povreda i drugim parametrima. Za slučajeve koji su zabeleženi u sudskoj ili policijskoj arhivi dostupna je i zvanična dokumentacija. Pripadnici privatnog obezbeđenja su u poslednjih 12 godina u Srbiji ubili šestoro ljudi. Više od četvrtine svih incidenata koje je CINS uvrstio u bazu podataka dogodila se u klubovima i na splavovima, a polovina ih je kao posledicu imala teške telesne povrede.
Među žrtvama napada privatnog obezbeđenja iz baze podataka nalaze se maloletnici, sportisti, poznate ličnosti, ali i kolege reporteri - svaka šesta žrtva napada bio je novinar ili snimatelj. Oni su iz ovih sukoba najčešće izlazili bez povreda, ali uz ozbiljne pretnje. Reporteri su neretko bili meta telohranitelja javnih ličnosti, ali na meti su bili i ostali građani, kao i poznate ličnosti.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da se deo napada o kojima su izveštavali mediji nije ni desio ili iznesene informacije nisu bile tačne, tako da se u bazi nalaze samo slučajevi provereni direktno sa akterima događaja ili kroz dokumentaciju. 
 
Obezbeđivanje javnih institucija
 
Nakon što je krajem 2014. godine pokrenuta javna rasprava o tome ko bi trebalo da obezbeđuje javne institucije, CINS je analizirao koje firme za privatno obezbeđenje rade kao obezbeđenje institucija. Samo za čuvanje zgrada republičkih institucija od 2010. godine do novembra ove godine potrošeno je više od četiri miliona evra. Ovu sumu deli nekoliko kompanija.
Istraživanje je pokazalo da se grupa firmi koje obezbeđuju javne institucije periodično menja. U posednjih pet godina u vrhu po broju sklopljenih ugovora s državom su međunarodne firme: G4S i Securitas. G4S je srpski ogranak britanske istoimene firme, jedne od najvećih svetskih kompanija u ovom poslu, dok je Securitas najveća švedska kompanija, koja je u poslovanje s državom ušla kroz vlasništvo nad kompanijama Gordon i Sistem FTO.
 
Prema podacima Uprave za zajedničke poslove, za period 2010-2014, najviše poslova su dobile firme Sigurnost Vračar, Dobergard, G4S i Securitas.
Poslednjih godina se dešava uspon do tada slabo poznate kompanije Dobergard. Iako osnovana 2004. godine, ova kompanija je najveći broj ugovora sa državom sklopila tek početkom 2013. godine. Ubrzo je postala jedna od najuspešnijih firmi prema broju dobijenih javnih nabavki. Ove godine je imala najmanje 50 ugovora sa raznim državnim institucijama, od osnovnih škola, domova zdravlja i muzeja pa do velikih sistema kao što je Poreska Uprava, Elektroprivreda Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje.
G4S i Securitas su još uvek uspešni i po broju sklopljenih poslova se nalaze uz Dobergard. Često na javnim nabavkama nastupaju zajedno i obezbeđuju zgrade ministarstava, javna preduzeća, opštine i ustanove kulture širom Srbije.
 
Sigurnost Vračar, koja je na finansijskom izdisaju i čiji se vlasnici od 2012. godine nalaze pod istragom za zloupotrebu u preprodaji akcija ove firme, do avgusta ove godine bila je uključena u poslove protivpožarnog obezbeđenja zgrade Vlade u Nemanjinoj 11, nekoliko diplomatskih vila u Beogradu kao i kancelarije nekoliko Ministarstava.
Ostale kompanije su lokalnog vlasništva i imale su uspone i padove u poslovnim odnosima s državom ili su propale zbog finansijskih problema. Često su vlasnici ovih firmi bliski političkim partijama.
 
BLOG COMMENTS POWERED BY DISQUS